Posts in category: aktuelnosti

У организацији РЕУРЦ ENECA одржан је инспиративан састанак са новоизабраним посредничким организацијама за 2025. годину у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс Центар за Цивилно Друштво у Србији“. Ове организације ће играти кључну улогу у повезивању Регионалног ЕУ Ресурс центра са неформалним групама, пружајући им подршку за реализацију друштвено корисних пројеката. 

Са поносом објављујемо да су овогодишњи избор пале на следеће организације: 

• Тим 42
• Protecta
• Едукативни центар Крушевац  

Ове организације истакле су се својом посвећеношћу, искуством и спремношћу да подрже локалне иницијативе.

У оквиру својих улога, посредничке организације ће обезбедити: 

• Менторску подршку за развој пројеката, 
• Програмску координацију и надзор, 
• Промоцију пројеката и резултата, 
• Финансијску подршку за по 10 одабраних неформалних група. 

Одабране организације ће подстицати развој цивилног друштва кроз ангажовање и оснаживање локалних заједница. Њихов задатак је да организују инфо-сесије, осмисле и спроведу конкурсе за подршку, те пруже административну и стручну помоћ током целог процеса. 

Пројекат #ЕУРЦ спроводи Београдска отворена школа у сарадњи са партнерима: Новосадска новинарска школа, Ужички центар за права детета, ENECA, Млади пољопривредници Србије, Сигурне Стазе и Nova planska praksa, уз финансијску подршку Европске уније. 

Заједно градимо јаче и инклузивније цивилно друштво! 

Ми, представници организација цивилног друштва и активисти из Западног Балкана и Турске, окупљени на ЕУ Форуму цивилног друштва одржаном од 11. до 13. јуна 2024. године у Београду, Србија, овим путем издајемо заједничку декларацију засновану на дискусијама вођеним на Форуму у вези са новим Планом раста за Западни Балкан.

Нови План раста за Западни Балкан представља велику нову прилику да се подстакну реформе усклађене са ЕУ у региону, истовремено побољшавајући јавну слику ЕУ и укупну подршку за придруживање ЕУ. Али то се може постићи само ако је процес имплементације Плана раста транспарентан и инклузиван, признајући велике интересе које цела друштва у региону имају у њему – најмање због 6 милијарди евра додатне финансијске подршке повезане с њим.

Регулатива о Фонду за реформу и раст, конститутивни део Плана, поставља одговарајућу улогу организација цивилног друштва и социјалних партнера у развоју Реформских Агенди. Реформске Агенде, које припремају сваке од влада Западног Балкана 6, биће основа за успостављање, имплементацију, праћење и евалуацију напретка реформи везаног за двогодишње исплате новог финансијског пакета. Тако, став 6 члана 11 (Подношење Реформских Агенди) каже: “Реформске Агенде се припремају на инклузиван и транспарентан начин, у консултацији са социјалним партнерима и организацијама цивилног друштва.” Штавише, члан 13 (Садржај Реформских Агенди) наводи да ови документи треба да садрже сажетак консултативног процеса спроведеног у њиховој припреми. Такве консултације, које се спроводе “у складу са правним оквиром корисника,” треба да укључе “релевантне заинтересоване стране, укључујући парламенте корисника, локалне и регионалне представничке органе и власти, социјалне партнере и организације цивилног друштва.” Реформске Агенде треба да назначе како су инпути заинтересованих страна рефлектовани у њиховом тексту.

У поређењу са мноштвом сложених задатака које и Комисија и владе Западног Балкана морају предузети како би спровели имплементацију Плана раста, ове одредбе које се тичу улоге националних парламената, цивилног друштва и социјалних партнера могу деловати као мањи детаљи. Ипак, за ове актере – који су углавном маргинализовани у процесу придруживања ЕУ карактерисаном снажним “извршним пристрасностима” – оне су од кључне важности. Дужност спровођења консултација је уграђена у Регулативу, чинећи је словом закона. Као таква, она не сме бити опционална активност, већ питање поштовања владавине права за владе Западног Балкана и институције ЕУ.

Обавеза спровођења консултација у развоју ових кључних докумената за планирање и приоритизацију реформи је само по себи реформско достигнуће – минимум стандарда који све укључене стране треба да поштују. Овај минимум стандард се примењује шире, на сву подршку ЕУ за регион проширења.
Док разумемо изазов обезбеђивања да се квалитетне Реформске Агенде развију правовремено, не смемо дозволити да процес консултација буде угрожен због журбе. У прошлости смо често примећивали штетну праксу у нашим земљама коришћења обавеза из процеса придруживања ЕУ и строгих распореда као разлога за занемаривање процеса консултација. Европска комисија је признала наше забринутости у вези с таквим праксама.

Сада је време да се деловање усклади са обавезама. Ако Европска комисија жели да одржи слику ЕУ као заштитника основних вредности демократије и плуралистичког друштва, мора показати ову посвећеност инсистирањем да владе Западног Балкана поштују законске одредбе о консултацијама нацрта Реформских Агенди. Позивамо Комисију да нас подржи у овом настојању и обезбеди одговорност наших влада. Комисија има овлашћење да процени и, ако је потребно, одбаци ове агенде ако минимум прописаних критеријума није испуњен (чланци 14 и 15 Регулатива).

Покретање овог процеса на исправан начин је кључно. Кршење јасних законских обавеза на почетку ће отежати исправљање таквих проблема касније током имплементације ове нове подршке за напоре региона ка придруживању ЕУ.

Заједничку Декларацију учесника ЕУ форума цивилног друштва за Западни Балкан и Турску са организацијама потписницама можете наћи на ЛИНКУ.  

На конференцији „Move.Link.Engage. – Корак ближе ка снажнијем цивилном друштву“ одржаној у Нишу, која је окупила више од 150 представника цивилног сектора републичке и локалне власти и пословне заједнице, саговорници су оценили да снажно цивилно друштво има значајну улогу у процесу приступања Србије Европској унији и да је стога неопходно да што већи број организација цивилног друштва буде укључено у израду законских и стратешких докумената, као и у креирање политике.

То су уједно и неки од главних закључака истраживања „Зачарани кругови – праксе, препреке и потребе организационог развоја организација цивилног друштва у Србији“, које је недавно спровела Београдска отворена школа (БОШ) у оквиру пројекта ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији. Према том истраживању, чак 67 одсто анкетираних организација, упркос бројним изазовима у свакодневном пословању, активно је укључено у унапређење приступања Србије Европској унији. Међутим, како би њихов допринос европским интеграцијама био још видљивији, потребно је да организације у што већој мери буду и део процеса доношења одлука на свим нивоима управљања, од локалног до националног.

Говорећи о важности оснаживања цивилног друштва за развој заједнице у оквиру приступања ЕУ, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов истакао је да је министарство на чијем се челу налази посвећено стварању подстицајног окружења за развој цивилног друштва, те да је партнерство државе и цивилног сектора један од кључних критеријума за чланство у ЕУ.

„Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог континуирано спроводи бројне активности како би подстакло партнерство јавног и цивилног сектора. Интензивно радимо како на спровођењу активности предвиђених акционим планом, и дефинисању нових, тако и на јачању различитих институционалних механизама сарадње. Отворили смо врата министарства за различите иницијативе цивилног сектора и за перманентни дијалог који је основ и база за све друге активности“, навео је он.

Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији, истакао је да глас грађана окупљених у организацијама цивилног друштва треба да се чује снажније на свим нивоима власти и да је то један од главних циљева поменутог пројекта којим координира БОШ.

„Ми ћемо имати улогу донатора и партнера цивилном друштву само док Србија не уђе у ЕУ, а то је, надамо се, за неколико година. Оно што је важно до тада да урадимо јесте да ојачамо капацитете тог сектора за чланство, јер вам се тада отварају нове перспективе и нови фондови, и морате бити спремни да их искористите“, навео је он.

Истраживање о ком је било речи на конференцији показује да су управо финансије, уз управљање људских ресурсима, најслабија тачка рада организација у Србији. Чак 57 одсто организација се ослања на бесповратна средства јединица локалне самоуправе, а свега 17 одсто њих има дугорочнија средства која пружају сигурност за даљи организациони и програмски развој.

Отуда је диверзификација извора финансирања, која се, између осталог, постиже и уласком Србије у ЕУ, један од кључних приоритета за даљи развој организација цивилног друштва. Она је уједно и најбоље решење за њихов излазак из „зачараног круга“ у коме се превише људских ресурса троши на добијање недовољних средстава за финансијску одрживост и у коме компликовани административни захтеви донатора одузимају простор и време за програмске активности и било какав други вид развоја.